Može li psihoterapija pomoći narcisoidnim ličnostima?

Može li psihoterapija pomoći narcisoidnim ličnostima?

Frojdijanska perspektiva na narcisoidni poremećaj ličnosti
Iz Frojdijanske perspektive, narcisoidni poremećaj ličnosti se posmatra kao rezultat zaustavljenog razvoja u narcisoidnoj fazi, gde osoba ne može pravilno da pređe iz primitivnog narcizma u zrelu ljubav prema objektima.

Uloga iskustava u ranom detinjstvu

Frojdijanski pristup smatra da iskustva i odnosi u ranom detinjstvu, naročito oni sa primarnim starateljima, igraju značajnu ulogu u oblikovanju razvoja ličnosti i psihopatologije kasnije u životu. Kada se radi o narcisoidnosti, pretpostavlja se da nedostatak roditeljske empatije, odražavanja osećanja i odgovarajuće frustracije tokom te ključne faze sprečavaju dete da razvije kohezivni osećaj sebe, odvojen od drugih.

Psihoanalitička psihoterapija za narcisoidne osobe

Psihoanalitička psihoterapija stremi da dovede podsvesne motivacije, odbrambene mehanizme i obrasce ponašanja u odnosima u stanje svesti. Za narcise, ovo bi moglo uključivati istraživanje porekla njihove grandiozne predstave o sebi, pravačkih očekivanja, nedostatka empatije i osetljivosti na kritiku ili narcističke povrede. Sam terapijski odnos pruža priliku da se neki od tih ranih dinamika iz detinjstva ponovo iskuse, ali na reparativniji način.

Izazovi u lečenju narcisoidnih ličnosti

Ipak, iz ove perspektive, narcisi mogu biti izrazito otporni na psihoterapiju zbog svojih odbrambenih mehanizama protiv krhkosti u percepciji sebe. Oni mogu doći na terapiju samo radi prebacivanja krivice umesto zbog pravog samoproučavanja. Dugotrajna i intenzivna analiza je često neophodna da bi se postigao značajan napredak.